Eko news
Štedljive sijalice
06 Apr 2010
Jednu običnu sijalicu od 100 vati zamenjuje štedljiva od 23 vata, a korist je višestruka. Kada bi sva srpska domaćinstva zamenila samo po dve obične sijalice štedljivim, uštedilo bi se struje, koliko proizvodi jedan blok od 480 megavata.
U zemljama EU od 01.09.2009. ne smeju se proizvoditi sijalice od 75 i 100 vati, a prodavnice smeju da prodaju zalihe koje još imaju. Od septembra 2011. biće zabranjene klasične sijalice od 60 vati, do jeseni 2012. i ostale, te bi 2016. u EU u upotrebi trebalo da budu samo takozvane kompaktne sijalice s malim utroškom energije.
Ušteda električne energije, visok stepen pretvaranja električne energije u svetlosnu i duži vek trajanja, osnovni su razlozi za masovniju upotrebu ovih vrsta lampi. Glavni deo fluorescentne lampe je staklena cev čija je unutrašnjost ispunjena smešom inertnog gasa i žive. Jedna kompaktna fluorescentna (štedljiva) sijalica sadrži oko 5mg žive, dok kod ravnih fluorescentnih lampi količina žive varira između 5 i 10mg, tako da jedna tona ovih lampi sadrži između 25 i 50g žive. Zato je neophodno pravilno zbrinjavanje fluorescentnih sijalica, koje u suprotnom imaju poguban efekat po životnu sredinu.
BiS Reciklažni centar je, prateći svetske trendove reciklaže, nabavio je 2009. godine, prvu mašinu za reciklažu neonskih cevi i sijalica u Srbiji. Krašer-mašina opremljena je specijalnim filterima i rezervoarima za izdvajanje frakcija fosfornog praha i žive iz sijalica. Krašer-mašina obrađuje 1000 lampi na sat odnosno za jedan dan može da obradi 10000 komada.
Transport celih lampi rezultuje uvek lomljenjem 3% od cele količine – 30 lampi na 1000 komada bez kontrole emisije žive. Da bi se ovaj problem eliminisao, moguć je tretman celih lampi na licu mesta kod vlasnika otpada zahvaljujući mobilnosti krašer-mašine, pri čemu se zapremina smanjuje za 80% i kao takve se mogu prevesti bezbednije i u pet puta većoj količini do centralnog postrojenja za reciklažu, što višestruko smanjuje cenu transporta i drugih troškova
Autor: Bogdan Jorgović-Pejić, BiS Reciklažni centar
